Posle besplatne radionice „Hajde da razgovaramo o strahu“, izdvojila se grupa koja se na terapiji sastaje svakog četvrtka od 17h. Grupa je otvorenog tipa, tako da se očekuje još članova. Takođe je u planu i grupna terapija depresivnog raspoloženja i blažih i umerenih oblika depresivnih epizoda. U daljem tekstu vas informišemo o tome koji su neki principi ovog vida terpije i kako ona funkcioniše.

Kao prvo, zašto bi terapeut organizovao grupnu terapiju!? Ako neko ima iskustva u predavanjima i radionicama, počne da uočava neke pravilnosti u radu sa prisutnim ljudima.  Recimo, samo ove godine sam održao oko 30 edukacija... Ljudi često na edukacijama traže neko praktično rešenje i to najčešće pitaju za problem koji imaju sa članom porodice ili prijateljem; a na radionicama asertivnog treninga recimo imamo momente koji se zaista pretvore u grupnu seansu. Klijentima takva iskustva trebaju! Pre svega ako imaju problema generalno sa drugim ljudima, takav problem treba i rešavati među ljudima. Svako treba da dobije povratnu informaciju kako njegovo lično ponašanje možda doprinosi problemima koje ima, kako sa drugim ljudima, tako i u životu. Šta bi neko drugi u istoj situaciji pomislio i uradio i da li tuđe rešenje deluje razumnije? Da li onda i ja mogu to da primenim kod sebe? To su pitanja na koja u grupi dobijate instant odgovor.

Zašto bi klijent izabrao grupnu terapiju?

• Postoje jaki dokazi za efikasnost KBT modaliteta terapije, kako individualno tako i grupno organizovane.
• Individualna terapija kod nas, u Centru Psihonega, je 1.000 din, dok je grupna 300 din, 70% niža cena po članu.
• Klijenti u grupi pružaju različite uglove i načine gledanja na stvari.
• Međusobna podrška – s ljudima ste sa kojima možete da se indentifikujete, imate zajedničke probleme, niste jedini ko se javlja za psihološku pomoć.
• Drugi ljudi ulivaju osećaj nade. Učite od njih i kako su se oni izborili sa sličnim teškoćama, kako su oni sproveli ono što uče na terapiji, vidite da je promena moguća.
• “Socijalno modelovanje” – učite na licu mesta tuđe ponašanje koje je dovelo do pozitivnih promena.
• Sigurno okruženje – možete vežbati sve veštine koje stičete u grupi ljudi koji vas podržavaju, razumeju i štite vašu privatnost.
• Učite da pomažete drugima, da saosećate sa drugima, ali i da otvoreno zatražite pomoć, savet i analizu vašeg problema od strane druge osobe.
• Klijenti sami dobijaju ulogu terapeuta jedni drugima što pomaže i ličnom razvoju tehnika i veština koje učimo na seansama.

Irvin Jalom se proslavio svojim romanima kao što su “Kad je Niče plakao” i “Lečenje Šopenhauerom”, ali je u terapijskim krugovima takođe poznat kao izuzetan praktičar grupne terapije i autor najpoznatije knjige na ovu temu “Teorija i praksa grupne terapije” (koautor je Molin Lešč).  Faktori grupne terapije prema Jalomu i Lešću su u skladu sa principima rada KBT-a i svi važe i za KBT grupnu terapiju*:

• Univerzalnost – učesnici  grupne terapije imaju neka zajednička iskustva i osećanja što čini da se osećaju manje izolovanima i više prihvaćenima.
• Altruizam – članovi grupe uče i napreduju zahvaljujući uzajamnoj pomoći, uključujući porast samopouzdanja i usavršavanje oscijalnih veština
• Uspostavljanje nade – članovi grupe su ohrabreni kada čuju kako se drugi suočavaju i prevladavaju slične probleme.
• Prenošenje informacija – Pored neizbežne psihoedukacije članovi uče činjenice o problemima, rešenjima i tretmanu kako od terapeuta, tako i jedni od drugih.
• Korektivna rekapitulacija primarnih iskustava u porodici (ili sa vršnjacima) – Članovi grupe su naučili da se ponašaju i razmišljaju u skladu sa njihovim ličnim iskustvima koje su imali sa njima bliskim grupama, a to su porodica kao primarna grupa, ali i vršnjaci. Uglavnom se članovi ponašaju isto i u bilo kojoj grupi u kojoj su u životu, pa tako i prema drugim članovima grupe na terapiji. Članovi grupe po principu “ovde i sada” primećuju ponašanje člana i pomažu da ga formulišemo i pronađemo zdraviji, adaptabilniji način reagovanja i komunikacije i tako usavršimo međuljudske komunikacijske odnose svakog člana.
• Razvoj socijalnih tehnika - grupa je sigurno okruženje u kome možete isprobavati svoje nove načine razmišljanja i ponašanja prema drugim ljudima.
• Imitativno ponašanje – Ovakve socijalne veštine i tehnike se uče i posmatrajući druge članove grupe.
• Kohezivnost – ljudska bića imaju urođenu potrebu da pripadaju grupi i grupa im obezbeđuje osećaj pripadnosti, prihvaćenosti i potvrde. U svakoj grupi koja je otvorenog tipa članovi dolaze i prolaze, ali se uvek izdvoji jezgro grupe – nekoliko ljudi koji ostvare specifičnu vezu uzajamne podrške između sebe.

Kako naša grupa funkcioniše:

• Dolaženje na vreme, tolerišemo 5 minuta kašnjenja i onda počinjemo.
• Dolazak svake nedelje, član koji ne dolazi treba da javi da je sprečen.
• Članovi su podrška jedni drugima.
• Komunikacija je konstruktivna i izbegava se pritisak na druge članove: cinizam, ismevanje, podučavanje šta je neko trebalo da uradi, generalno “moranje” i “trebanje” prilikom davanja saveta.
• Svako ima šansu da govori, kad neko govori ostali slušaju.
• Svaki problem koji se iznese u gurpi postaje problem grupe, zajedno određujemo koji problem je bitniji i teži od drugih, njega radimo prvo i dajemo više vremena osobi da ga predstavi.
• Grupa u dogovoru određuje da li možemo pustiti još nekog člana ili ne treba ići preko trenutnog broja.
• U razgovoru se fokusiramo na rešenja problema a ne na “katastrofu”. Nekonstruktivno kukanje je nešto što član grupe može da čuje i drugde i nije tu da bi čuo koliko su stvari loše, već da reši svoje probleme.
• Dati zadaci se rade tokom nedelje, veštine i tehnike se uvežbavaju između dva susreta, to je suština promene na bolje.
• Poverljivost informacija – strogo zavranjen razgovor o članovima grupe van grupe!
• Govorimo o svojim osećanjima! Svaka emocija koja se javi se obrađuje “ovde i sada”. Ako smatrate da je neki član grupe izazvao emociju, to treba da znamo takođe.
• Imamo centralnu liniju tema i tehnika koje su univerzalne i od pomoći celoj grupi, ali povremeno se po potrebi, rad terapeuta fokusira na pojedinačnog člana.
• Imamo zajednički čat u kome terapeut šalje material između dva susreta, a članovi svoje predloge za dnevni red naredne seanse i razmenjujemo ostale bitne informacije. Takođe možete sebi unapred naručiti čaj ili kafu da vas čeka na početku susreta.

Ako vam se čini da možemo da vam budemo od pomoći, izvolite pridružite se!

*Npr. poznati terapeut Robert Lihi egzistencijalističku terapiju i smatra vidom kognitivne terapije i ja sam mišljenja da je to potpuno tačno, a Jalom je egzistencijalista pre svega, pa je ovo poklapanje principa logično.