Nije lako odrasti


Ukoliko ste tinejdžer ili roditelj tinejdžera verujemo da ćete se složiti sa konstatacijom izrečenom u naslovu teksta. Nudimo vam osvrt na sve specifičnosti ovog najosetljivijeg doba u razvoju jedinke i korisne savete koji vam mogu biti od pomoći.

Reč  adolescencija potiče od latinske reči adolescere što znači rasti, i prvi put je upotrebljena u starom Rimu. Danas uz reč adolescencija često koristimo pojam pubertet , koji dolazi od reči pubertas koja označava zrelost, doraslost. Iako ove pojmove u svakodnevnom životu najčeće upotrebljavamo kao sinonime, važno je ukazati na razliku među njima. Pubertet označava biološke i fiziološke promene koje se javljaju na početku druge decenije života i završavaju dostizanjem pune polne zrelosti. Smatra se da mladi danas ranije biološki sazrevaju što se dovodi u vezu sa porastom ukupnog standarda življenja. Hormonske promene, javljanje sekundarnih polnih karakteristika i  porast telesne visine i težine dovode do toga da tinejdžer više ne prepoznaje svoj odraz u ogledalu , što naročito može biti problem ako mu se ne dopada ono što vidi i ukoliko je to slika koja odstupa od slike društveno poželjnog. Početak i trajanje ovog perioda je individualan i uslovljen brojnim činiocima poput naslednih faktora,  genetske predispozicije, načina ishrane i socioekonomskih uslova.

Za razliku od puberteta, adolescencija označava psihičke promene koje prate telesni razvoj u pubertetu. S pravom je rečeno da je   pubertet delo prirode, a adolescencija delo čoveka .To je period kada se napušta detinjstvo, period izrastajuće odrasle osobe, za koju se nekad opravdano može reći da je “osoba na margini”. Sve izraženiji zahtevi za autonomijom dovode do izrazite konfrontacije sa roditeljima i drugim autoritetima s jedne strane, i prenaglašenog konformizma kada su u pitanju vršnjačke grupe.  Zbunjen svim onim što se dešava u njemu i oko njega tinejdžer kreće u potragu za sopstvenim identitetom. Promene na emocionalnom i intelektualnom planu, promena interesovanja, izranjajuće nove potrebe, sve češći sukobi i svađe sa roditeljima, samo su neke od poteškoća ovog doba.

Stručnjaci smatraju da se mogu razlikovati tri faze u adolescenciji:

Rana adolescencija od 12-15 godina- drugačije se ovaj period naziva predadolescencija i obeležavaju ga suprotstavljanje, drsko i bučno ponašanje, pa se stoga naziva i „ fazom opozicije“;

Srednja adolescencija na uzrastu od 15 do 17 godina  ili adolescencija u užem smislu karakteriše se traženjem nezavisnosti na svakom polju.

Pozna adolescencija na uzrastu od 17 i više godina ili postadolescencija je doba kada se formira polni i profesionalni identitet i otpočinje koračanje svetom odraslih.

Neki od najvažnijih razvojnih zadataka sa kojim se suočava adolescent a čije savladavanje utiče na osećaj ličnog zadovoljstva jesu:

  • prilagođavanje na telesne promene
  • razvijanje intelektualnih veština i postizanje intelektualne zrelosti
  • oblikovanje novih i stabilnih socijalnih odnosa sa vršnjacima
  • stvaranje nove slike o sebi koja uključuje nastale promene
  • formiranje ličnog identiteta (što se smatra ključnim zadatkom adolescencije)
  • stvaranje vlastitog pogleda na svet i oblikovanje vrednosnih usmerenja.

Kako bi se zamke adolescencije što lakše prebrodile treba imati na umu nekoliko činjenica.

  1. Tinejdžer se suočava sa negativnim emocijama- bes je emocija koje se najčešće javlja, naročito kada se uvidi da se neke „ prepreke“ ne mogu savladati tako lako. Agresija je takođe emocija koja je pojačana u ovom periodu i potrebno je pravilno je kanalisati, recimo putem sporta, u suprotnom može doći do čestih tuča, svađa, krađa, sukoba sa zakonom i drugih vidova destruktivnog ponašanja. Promene raspoloženja su česte. Nisu retki ni strahovi, strepnje, zabrinutost i kao i druge emocije potrebno ih je prihvatiti , ne gomilati ih u sebi i  iskazati  ih na način koji neće nikog povrediti.
  2. Česti sukobi sa autoritetima- kao što smo već pomenuli u ovim godinama česti su konflikti sa roditeljima, nastavnicima i onima koji na neki način predstavljaju autoritet za mladu osobu. Tinejdžere nervira to što svi „govore šta treba da radi“, i ne shvataju da je dovoljno odrastao da neke odluke može samostalno da donosi. Razgovar sa roditeljima, pažljivo slušanje  njihovih  razloga i argumenata mogu biti od pomoći. Ono što mlada osoba očekuje od svojih roditelja jesu razumevanje i slušanje, prihvatanje, pokazivanje interesa i pružanje pomoći kada je trebaju, kao i verovanje u njih. Kao i u svakom odnosu, stub uspešne komunikacije je pažljivo slušanje drugog.
  3. Problematičan izbor društva- adolescencija je životno doba kada vršnjaci dobijaju sve veći značaj, tako da je uspostavljanje kvalitetnih vršnjačkih odnosa jedan od bitnih razvojnih zadataka. Neobičan izbor odeće, frizure i načina šminkanja uobičajene su pojave i izraz vrišteće potrebe za izražavanjem sebe. Međutim, druženje sa prijateljima koji se  ponašaju  na način koji ne odgovara samom tinejdžeru, koji  izlaze na mesta koja mu se  ne dopadaju i kreću se u krugu ljudi koji mu  ne prijaju, mogu biti posledica prevelike želje za prihvatanjem, a ujedno i straha od odbacivanja.  Nikom ne prija da je u grupi koja stalno vrši pritisak i ne ostavlja mogućnost za drugačije ponašanje što tinejdžeri svakako moraju imati na umu.
  4. Riskantno ponašanje, alkohol i droge- tinejdžer će posegnuti za drogom, alkoholom i upustiti se u riskantno ponašanje kako bi eksperimentisao ili pak uklonio narastajuće osećaje teskobe, straha ili nezadovoljstva .Kako ne bi došlo do ozbiljnih problema potrebno je identifikovati i otkloniti uzroke koji leže u osnovi ovih oblika ponašanja.
  5. Narušeno samopouzdanje- samopouzdanje podrazumeva kako se osećamo u vezi onoga što mislimo da jesmo, pa ne iznenadjuje često pitanje „ Ko sam ja“ koje tinejdžer postavlja, a od suštinske važnosti je odgovor koji sam sebi pruža. Uz brojne fizičke promene često se javlja nesigurnost koja dovodi do toga da mlada osoba razvije loše mišljenje o sebi, da vidi puno svojih mana, a ne vidi neke dobre osobine , što svakako nije prava slika. Smatra se da se osećaj neadekvatnosti i niskog samopouzdanja koji osobu može pratiti tokom čitovog života stiče upravo u adolescenciji, i pod velikim je uticajem poruka koje se dobijaju od strane roditelja. Zdravi porodični odnosi, nesputano izražavanje ljubavi, nežnosti i razumevanja i  nagrađivanje za postignute uspehe neki su od prediktora visokog samopouzdanja tinejdžea.

Kako bismo rezimirali sve ono što je rečeno u tekstu pozivamo sve tinejdžere da bar na kratko ostave svoje pametne telefone i u najbližoj biblioteci pozajme Selindžerovog „ Lovca u žitu“. Njihove mame i tate, za koje verujemo da su to već učinili, pozivamo da još jednom pročitaju ovo izuzetno delo sa najslikovitijim prikazom svih mogućih zamki odrastanja. Mi za vas izdvajamo nekoliko istina  Holanda Koperfilda za koje nije na odmet imati ih na umu.

Ako uradiš nešto stvarno dobro, onda, posle nekog vremena, ako ne paziš, počneš time da se razmećeš. I više nisi tako dobar.“

“Osobina nezrelog čoveka je što hoće da za nešto slavno umre, dok je osobina zrelog čoveka što hoće da za nešto.”

„Potrudi se da se venčaš sa nekim ko će se smejati istim stvarima kao i ti.“

“Život i jeste igra. Život je igra koja se igra kako pravila zahtevaju.”


Autor: Vukić Danica, 24.01.2018, 20:57:27

Kontakt

Kontaktirajte nas putem e-pošte